Prekid veze, sto vi mislite o svemu?

Pozdrav dobri ljudi, pisem malo duzi post, te bih vas zamolio ako imate vremena za pomoc, za neki dobar savijet, nemam se kome obratiti pa bih htio ovdje. Hvala za svaki normalan komentar koji nije izrugivanje ili nasladivanje. Zaista bi mi znacila neka topla rijec.

Bio sam u vezi 3 godine (imam 28) ona 24(skoro 25), nedavno smo prekinuli, jako sam je volio, na pocetku nisam ni htio s njom vezu, zapravo je ona mene pitala da budemo skupa, i tako dan po dan ajde, nama je postalo prekrasno, volio sam ju vise nego i jednu osobu do sada, volio sam je vise od sebe sto je najzalosnije. Ja sam od pocetka znao kakva je, pusila je travu sto je meni jako smetalo, i pazi, sama je odlucila prestat radi mene, i stvarno je prestala, vise nikada nije to uzimala sto mi je bilo bas drago iako na pocetku veze sam je pitao dali je probala ista osim trave i rekla je da je probala jednom speed ili kokain cak i ecstasy ali da je to bilo samo da proba i da nikada vise to nebi probala. U jednom trenu sam skuzio da me pocela lagat jako.
Prije nego smo isli na more (prosle godine) je bila u nekakvom izlasku sa prijateljicom, kada smo dosli na more (iance to ne volim raditi da uzmem neciji mobitel i provjeravam poruke ali jednostavno sam slutio da nesto ne valja) sam joj nasao poruke da se javila nekakvom narkomanu i trazila lajne, sto me je toliko razocaralo da mi je srce krenuo tuci 150 na sat, pokusao razgovarat pa je rekla da je to kao za neku curu koja je dosla van s njom i njenom frendicom sto znam da je laz. Jednostavno sam ju volio nenormalno i presao sam preko toga (na kraju se nije drogirala to znam). Tu je moje povjerenje jako palo.

Sve je bilo super do ove godine, tocnije do mog rodendana, gdje sam zvao par svojih prijatelja koji su stvarno dobri decki, fini, pristojni, rade uredne poslove, nisu divljaci, bas onako drustvo kakvo dolici, i jedan prijatelj (kojeg znam 20 godina i znam da NEBI SIGURNO NISTA NAPRAVIO) me zamolio da prespava kod mene jer je ujutro isao raditi neki fus da si dodatno uz posao zaradi, na sto sam ja rekao da nema apsolutno nikakvih problema i da ima tamo taj krevet i da ode slobodno lec kad bude htio. Svi prijatelji su u jednom trenutku (oko 3 ujutro) otisli osim tog jednog koji je odlucio prespavat, i pitao me gdje moze otici spavati, na sto sam mu rekao da moze u moju sobu a da cu ja u bracni s curom. Da malo skratim, otisao je spavati i stvarno je covijek bio ubijen od cuge, i ponavljam, znam ga nenormalno dobro da znam da nebi nista napravio. U jednom trenutku je cura u boravku zaspala na kaucu, rekoh dobro nema problema taman dok ja ocistim stol i case i tanjure. Kada sam bio pri kraju sam vidio da spava i rekao joj da ode u bracni lec da cu ja doc za 5 min samo da dovrsim ciscenje. Ustala se, otisla na wc, i meni je nesto tu bilo jako cudno, opet kao da mi je netko rekao da nesto ne valja i da odem provjerit.

Ja sam krenuo prema sobi i udem u svoju sobu, kad ono, ona je legla na bok pored mog frenda i spustila hlace i gace do koljena, frend je spavao kao zaklan, ona je blijedo gledala u stol do kreveta kolko joj je bilo neugodno...
Nakon toga se ustala, povukla tj obukla gace i hlace i otisla za stol, pocela plakat kao nikad od sad, rekla je kako ne zna zasto je to napravila da joj je strasno zao da ne moze sama sebi vjerovat da je to napravila.
Znam da je ovo jadno od mene sto cu sada reci, pokusao sam preci preko toga (to je bilo prije dva mjeseca) jer ju jednostavno volim nenormalno, znam isto tako da mnogi ljudi s takvom osobom nebi bili cak ni ono kad su droge bile u pitanju, ali jednostavno mi je bila apsolutno sve na svijetu.

Pokusao sam to nekako zaboraviti, no medutim nakon dva tjedna opet meni vrag neda mira i ja uzmem njezin mobitel da vidim poruke, i nadem na instagramu da se dopisuje sa nekakva dva tipa. Kaze da su joj to prijatelji... a na moje pitanje od kuda zna tog jednog kaze da ga zna 6 godina al da se nisu culi 4 (mislim si jebote pas kakav ti je to prijatelj daj molim te, taj oce jebacinu i to je to) i jos joj je slao poruke tipa "imas kola mozes doc pa mozemo sta hocemo..." msm odvratno. Osim tog lika dopisivala se sa jos jednim koji ima i zenu i djecu, pa je pricala kao "joj pa on ima zenu i djecu" reko kakve to ima veze, pa takvi mozda jos i vise varaju.
Cak mi je rekla da sam ja manipulator, a cime? Sto sam joj htio dobro i sto sam htio da si rijesi neke stvari koje bi stvarno i trebala? kao npr da poboljsa odnose sa bakom i didom. (Grdili su je jer je nema nikada doma a pas je sam, njoj to nije pasalo, kad ju je baka trazila pomoc oko placanja racuna sa mobitelom bilo joj je tesko to napraviti za nju) sve se svodilo na to "kako cemo lako cemo"
Jednostavno mi je to toliko sve pocelo jako smetat da je moje povjerenje palo skorz na nulu. Bilo mi je jako tesko prekinuti s njom jer sam ju i dalje volio nenormalno, ali nenormalno, ona je imala jako puno kvaliteta da se mi razumijemo, ali ove stvari su uzas.

Par dana nakon toga, saznam i da ima kredit... Nikada nije znala baratat novcem, trosila je nenormalno, u minusu je bila maksimalnom, lagala je da ima placu manje za 600 eura nego sto ima. Na moje pitanje od kuda joj kredit mi je rekla da je isla otplatit minus... sto mi je van pameti ali dobro, i nakon sto je digla kredit je opet jako brzo usla u maksimalni minus.
Bila je strasno neodgovorna, vaznija joj je bila nekakva kava sa prijateljicom/ma nego da sebi nesto obavi sto joj je bitnije (npr zamijeniti gume na autu, prosetati psa koji je vjecito u kuci sam jer je nema doma, servisirati popravak auta jer je otisla vodena pumpa pa se auto pregrijavao, frizura i nokti su bitniji od svega, itd.) Ja razumijem, zensko si i naravno da se zelis uredivati i to sve, dapace to mi je prekrasno i preslatko.

Jednostavno sam morao prekinuti tu vezu, a osjecam se toliko katastrofalno da vam to ne mogu ni opisati. Kada sam dosao prekinuti tu vezu, kada sam joj rekao da moramo prekinuti jer ovako ne ide, jer se bojim jednog dana braka i djece s takvom osobom, mi je dosla i rekla kako i ona u zadnjih par dana planira samnom prekinuti, te sam ju pitao zasto, pa je rekla da je ona shvatila da ima svoje probleme i da na njima mora raditi, ali da ona ne moze raditi na njima dok je samnom, sto mi je apsurdno jer ono, ako nekoga volis onda ces uz tu osobu i rasti i biti bolja osoba.

Rekao sam joj da mi je to glupo da mi je to u razini "nije do tebe do mene je", jer ona kaze da nju mora nesto jebeno gadno u zivotu lupit da bi se ona pokrenula, i na to sam joj rekao da nek zrtvuje svoje prijateljice onda, a ne mene, na sto je takoder rekla da ju to nebi bolilo toliko koliko da mene ostavi jer joj ja znacim neusporedivo vise (ocito da ne). Meni je to bizaran razlog sto je ona rekla, jer meni to izgleda da bi se ona samo zajebavala i radila ko zna sta.
Taj dan smo plakali, smijali se, opet plakali pa se opet nasmijesili.
Za kraj, ja sam joj znao tupiti neke stvari, pazi kako vozis, zamijeni gume na autu da ne dobijes kaznu ili nedaj boze da ne bude sudar, pazi na te financije, ne treba ti toliki minus u tim godinama (dolazi iz bogate familije i da me ne shvatite krivo, nisma ni najmanje bio s njom radi toga, nikada nisam i nikada nebi trazio nicij novac, ja zaradujem i imam). Na pocetku veze ja nisam ni znao da njeni imaju puno.

Nemam novaca kao ona i nemam placu kao ona, iako radim u IT-u i imam dobru placu, ali kada je bio neki poklon za nju nisam stedio, dao sam koliko sam mogao a bile su to fine stvari, od lijepe torbe do odjece do svega. Isto tako ona nije platila niti servis auta niti registraciju niti osiguranje tako da se i tog troska oslobodila, sve joj je to placao roditelj, i rezije joj placa roditelj iako ne zivi sama nego sa bakom, djedom i bratom. Najvise sto sam joj svaki dan poklanjao, poklanjao sam sebe u punom smislu rijeci, ja se ne znam dati na pola, ili dajem sve ili ne dajem nista. Nisam dopustio da i jedan dan place, ako je bila tuzna sjeo sam taj cas u auto i otiso do nje sa sokom i cokoladom da ju zagrlim i razveselim 35 km dalje od mene(kad je meni bilo tesko i ona je dosla do mene bez frke). Htio sam joj pokazati da je lijepo da ima prijateljice, ali da nikada ne zaboravi da cu joj ja biti vjecni prijatelj/decko/partner/muz jedog dana i sve sto treba i da kad se osjeca da ni Bogu ne moze vjerovati da meni moze. Planirali smo uskoro poceti zivjeti skupa, bio sam spreman zaprositi u jednom trenutku, ali nakon ovoga definitivno ne.

Sve sto sam htio je iskrenost, postenje, ljubav, postovanje, povjerenje... mislim da to stvarno nije puno za ocekivati, barem tako mislim. Zapravo mislim da bi to trebalo doci u paketu u startu. Najveci san mi je imati obitelj i topli dom.

Sto mislite o svemu? Imate li neki savijet za mene? Uzasno mi je i dalje tesko iako znam da trebam nastaviti dalje, prijatelji mi kazu da sam zasluzio bolje od ovoga definitivno. Htio bih se ohrabriti za dalje i vjervati da cu opet nekoga upoznati koga cu toliko voljeti i netko tko ce mene voljeti isto toliko. Mislite li da ce se to dogoditi? Jer trenutno u to nekako ne vjerujem. (Znam da nitko ne vidi buducnost :D ) Ne znam vise ni gdje upoznati nekoga a da nije klub jer u klubove bas i ne idem. Ne treba mi nesto za jednu noc jer to ne zelim. Svima znam pomoci a sebi ne.

Ja se zahvaljujem od srca na citanju ako ste dosli do ovdje.
Saljem Vam puno zagrljaja svima koji ste se i u jednoj situaciji pronasli u ovom postu, a vjerujem da nas ima.
Ako netko ima potrebu i individualno popricati slobodno neka se javi, drage volje ako mogu sam tu da nekoga barem nasmijem malo :)

Pozdrav jos jednom svima :)