Sto da radim s tipom?

Prije cca 2 mjeseca sam na ulici srela tipa za kojeg znam da se pratimo na igu i odlucila sam se javit s onom forom "e mislim da sam te vidila u gradu". Pricali smo nesto sitno, mozda tjedan dana, i onda se on poceo malo vise zanimat za ovaj razgovor.

Uglavnom, ja imam 18 i jos idem u srednju skolu, cetvrti razred, on ima 20 i zavrsio je trogodisnju ali ne radi u svojoj struci nego nesto totalno deseto za minimalac (s tim da sam ja ovo saznala tek na prvoj kavi).

Vec na prvom "dejtu" on je dao malo cudan vajb sto se tice zenskog roda, nazivo ih je grubim i ruznim imenima, a svaku raspravu o tome bi zavrsio sa "naravno nisu sve takve, ko ti npr". Tbh ignorirala sam to jer se mogu slozit s njim u jednu ruku, al ne u tolikoj mjeri. Btw, uzasno homofobican, a meni neugodno rec da se lozim i na cure... Na prvih par dejtova sam imala osjecaj ko da ga ne zanima moja strana price, tj. ista sto govorim, cesto je upado u rijec i okreto pricu na sebe, ne znam je li to zbog nekakve treme ili ciste nezainteresiranosti. O da i, jedina zanimacija mu je teretana.

Vec na drugom ili trecem dejtu je on rekao da bi htio vezu sa mnom, na sta sam ja rekla da je ipak prerano i da mozemo pricat o tome kad budem okej s tim. Nedavno smo i usli u vezu, al kao da je to zbog nekakvog pritiska tak zavrsilo.

Medjutim, evo sjedim doma i razmisljam si dal je to bila dobra ideja. Dobar je on tip, sve je okej, ali kao da i onog minimuma fali. Ne zelim tjerat tipa da radi ono sto ne zeli, ako nije htio do sad napravit nesto sto bi svatko normalan napravio, necu ga ucit tomu.

Iskreno, ne vidim bas neku buducnost s njim, mozda je jos malo prerano da uopce razmisljam o tome ili? Sto se tice njegove strane, znam da je pod nekakvim pritiskom i drustva i roditelja da treba imat nekog, a i sam si nabija pritisak da mora imat obitelj do 27, ne znam sta mislim po tom pitanju.

Ostat u vezi ili raskrstit dok nije kasno?